Biografija...

Rodjen sam 13.05.1976. godine u Paraćinu, šugavom gradu u centralnoj Srbiji, i na žalost, to nisam mogao da biram. A zato što još uvek živim u njemu, neko treba da me dobro izudara! Imao sam relativno dobro i skromno detinjstvo (daleko od toga da mi je sad nešto bolje!), išao u obdanište, osnovnu školu itd. bez nekih većih traumiranja. Ne znam da li nekog uopšte interesuje to što sam bio vukovac, ali moja obaveza je da se pohvalim, jer nemam čime drugim. 1991. kada je raspad SFRJ u najveće krenuo, upisao sam gimnaziju u Paraćinu i četiri godine kasnije završio je sa (verovatno nagadjate?) odličnim uspehom. Te kobne 1995. godine sam se NEVER' o' VATNO zajebao i upisao Veterinarski fakultet u Beogradu. Da sam znao da ću onoliko da rintam kao konj da bi danas bio ovo što jesam, pobegao bih kao djavo od krsta i to pravo na FON ili Ekonomiju. Ali nisam znao pa danas ispaštam grehe iz mladosti. Elem, završio sam i to sa (opet nagadjate?) dobrim prosekom (8.60) i u roku, pa nekoliko meseci kasnije otišao na služenje vojnog roka u Centar za obuku pasa u Nišu. Tamo sam se relativno dobro proveo, imao čak i dve devojke, lepe, fine, studentkinje (jedna sa praznom gajbom), ali je to za drugu priču a ne za ovako ozbiljnu biografiju. E, kada sam se vratio iz vojske počinjem da volontiram u lokalnoj Veterinarskoj stanici i tek tu sam se zajebao za medalju! Proveo sam tu neverovatnih 9 meseci (koje nikom ne bih da poželim), a zatim otišsao da radim u MIT.d.o.o, firmu iz Novog Sada, ali moje "sedište" je bilo u Beogradu gde sam proveo divnih 10 meseci. U toj firmi sam dzebalebario za solidnu platu, ali je vremenom firma zapala u finansijsku krizu (verujte ovo stvarno nema veze samnom!) i ja sam kao radnik koji je poslednji zaposlen morao da popijem otkaz i kao puvanjak da se vratim u Paraćin. Dobro, realno gledano, bio sam veoma usamljen u Beogradu, tamo sam imao samo hrpu bivših devojaka koje nisu baš bile rade da se druže samnom, i neke poluostatke poluprijatelja koji su imali neke svoje poluživote. U Paraćinu mi je bila devojka, kompletno društvo, gotov ručak kod mojih roditelja itd... I eto, ništa bitno nisam zaboravio jer ga nije ni bilo, a ja sam opet u šugavoj Veterinarskoj stanici sa ugovorom na godinu dana i kolegama koje... uh... vec sam se iznervirao kad sam i pomislio na njih.... Grrrrrr!!!

Više o mom poslu ovde